Милостиња или злоупотреба

питање:
Оче благословите

Оче, шта треба чинити када вас опколе просјаци по изласку из цркве? По изласку из цркве, једно дете ме пита да му уделим. Ништа ситно нисам имао, само крупно, па сам слагао. И осећам се лоше - лажем дете, и то одмах по изласку из храма. Шта је најправилније учинити?

Бојан Т.

†††

одговор:
Бог помогао брате у Христу, Бојане

По делима нашим познаће нас. Кад Бога волимо, волимо и сва створења његова. Најважније код дêла удељивања је да се даје од срца, вољно као да своме дајеш, јер Богу дајеш. Не заборави да ти је Бог поред живота дао и све оно што имаш, а од тебе очекује само љубав. Зато и када дајеш, недајеш своје већ Божије, а сиромаси су твоји саборци у спасавању који ти помажу да се ослободиш себичлука и презира Божијег дела. Таквим делањем помажеш и њиховој вери у Господа и на тај начин спасаваш најмање две душе. Ако желиш подвиг удељивања, то и радиш Литургијским живљењем. Када се спремиш за Свети Причест, пред Богом исповедаш да си чврсто решио да живиш Хришћанским животом. Ако желиш да живиш по датом обећању тада и проповедај Живога Госода у делима својим.

Није битно колико и шта дајеш, већ зашто дајеш. Најбоље је не лагати, већ дати када и шта имаш, макар то била и молитва. Није на нама да размишљамо зашто неко проси и да ли злоупотребљава наша осећања. На нама је да одаберемо хоћемо ли дати ако имамо и можемо, а Бог је судија свачијег срца и једини правични судија. Ми смо немоћни сами да спасемо свет, али ако можемо да помогнемо ближњем и онима који су око нас (чак и наше непријатеље) спасили смо шта нам је Бог дао у удео. Оваквим делима се покрива мноштво греха наших, а Бог ће нам дати по делима нашим. Ко је штедре руке даће му се још више, а ко је шкрт неће му се ништа дати а може му се узети и оно што има.

Лак ти пост, ђакон Горан